ФИЛИП ЛУТОВАЦ „ВИВА ВЕРО “, МОНТЕНЕГРО 

„Вива Веро“, Монтенегро 

Пише: Филип Лутовац

21. маја 2021 обиљежава се 15. обљетница од одржавања референдума 2006 године. Разне патриотско-комитске организације спремају славље. Праве се заставе огромних димензија, ватромети и остало. По добро уиграном сценарију дијеле се бонови за гориво. Имамо и праву поплаву наручених “патриотских” пјесама. Све указује на то да ће бити права карневалска атмосфера и да има разлога за славље. Али, да ли је баш тако?

Деценију и по трајања нове Црне Горе обиљежиле су на првом мјесту пљачка и отимачина. У години одвајања од Србије дуг је износио 700 милиона еура, да би на крају 2020. порастао на вртоглаве 4 милијарде. Од земље која је као мали систем, са изузетним природним потенцијалима могла да буде истински лидер у региону, ДПС патриоте су је заједно са својим привесцима довеле до просјачког штапа. Све је то пратило енормно богаћење првог човјека ДПС-а и чланова његове породице. Такозвани “транзит” цигарета, у ствари најобичнији шверц, кријумчарења нафте И дроге, направиле су “господина” из Растока једним од најбогатијих политичара на свијету.

Служећи њему обогатио се и један број људи, који од августа прошле године крстаре у колонама и на скуповима широм Црне Горе у наводној одбрани државе. Један од виђенијих патриота је бивши градоначелник Подгорице Миго Стијеповић, који је за израду црногорске заставе донирао цијелих 10 еура. 0.001% од 100.000 еура које је наочиглед цијеле Црне Горе стрпао у џеп коверту са тим износом за потребе куповине гласова ДПС-а у Зети.

Наравно да Црна Гора под бившим режимом није потонула само у економском, већ и у сваком другом смислу. Период од 1997. (сукоба са Слободаном Милошевићем) до 2006. Ђукановић је искористио за брутални инжењеринг промјене идентитета Црне Горе. Избацивање српског језика из школског система, укидање тробојке, наметање пјесме ратног злочинца Секуле Дрљевића за химну, били су јасан наговјештај Србима какав их положај чека у независној Црној Гори.

После референдума појачан је гас дукљанизације. Дворски историчари су немилице фалсификовали историју. Направљен је и нови језик. Радило се све у циљу раскидања везе са традиционалном Црном Гором и њеним српским идентитетом. Велики ударци и понижења су били признање лажне државе Косово и учлањење у НАТО савез, противно већинској вољи грађана. Све то као да је било мало дукљанском режиму па је крајем 2019 доносећи “Закон” о слободи вјероисповијести ударио на Цркву. Уз акумулирано огромно незадовољство народ је црквено питање доживио као својеврсну црвену линију. У току 8 мјесеци прошле године организовале су се литије, највећи скупови у историји Црне Горе. Народ је на челу са свештенством , са иконама и свијећама у рукама поручио Ђукановићу и камарили око њега да је вријеме да оду. То се и десило у ноћи 30. августа.

Што се тиче празника 21. маја мислим да нема никаквог разлога за славље. Не само због тренутне катастрофалне ситуације, већ прије свега због референдумског процеса који је био најблаже речено нерегуларан. Довођењем хиљада људи који немају пребивалиште у Црној Гори из САД и западноевропских земаља, куповином гласова, уцјењивањем људи направио се овај Франкештајн од државе.

Све супротно ономе што је Црна Гора била кроз читаву своју историју. Српска и православна. Држава постављена на основама из 2006. године и створена на тако прљав начин, не може бити срећна и дуговјечна, ни себи ни својим грађанима, као што тренутно није.

“Што се грбо роди, вријеме не исправи” рекао би чувени Валтазар Богишић.